Просмотреть запись

Грузинская национальная идея в Тифлисской семинарии пореформенного времени: оптика русского языка и литературы

Электронный научный архив УРФУ

Информация об архиве | Просмотр оригинала
 
 
Поле Значение
 
Заглавие Грузинская национальная идея в Тифлисской семинарии пореформенного времени: оптика русского языка и литературы
Georgian National Idea in the Tiflis Seminary of the Post-Reform Time: The Optics of the Russian Language and Literature
 
Автор Сафронова, Ю. А.
Safronova, Ju.
 
Тематика ИСТОРИЯ ЧТЕНИЯ
ПОКОЛЕНИЕ 1870‑Х
РЕФОРМА ДУХОВНО-УЧЕБНЫХ ЗАВЕДЕНИЙ 1867 ГОДА
ДУХОВНАЯ СЕМИНАРИЯ
ГРУЗИНСКОЕ НАЦИОНАЛЬНОЕ ДВИЖЕНИЕ
НАРОДНИЧЕСТВО
HISTORY OF READING
GENERATION OF THE 1870S
REFORM OF THEOLOGICAL EDUCATIONAL INSTITUTIONS OF 1867
THEOLOGICAL SEMINARY
GEORGIAN NATIONAL MOVEMENT
NARODISM
 
Описание The article was submitted on 15.09.2023.
Исследуется дело семинариста Давида Кезели, составителя антирусской прокламации «К новому поколению Грузии», изъятой в декабре 1873 г. Хотя петербургские и кавказские светские власти по-разному интерпретировали дело, их объединяло невнимание к положению Тифлисской духовной семинарии. Решать внутренние проблемы духовного учебного заведения, включая вопрос о нелояльности «туземных» преподавателей, должны были чиновники учебного комитета Синода и экзарх Грузии. Цель статьи – проанализировать дело Кезели как часть процессов в духовном образовании, запущенных реформой 1867 г., показав амбивалентность антирусских взглядов грузинского семинариста. Особое внимание уделено дискуссии о кафедре грузинского языка в Тифлисской духовной семинарии, идея учреждения которой, создавая консенсус среди педагогов, порождала и противостояние, описываемое в документах Синода как борьба русской и грузинской «партий». Истоки и ограничения антирусских настроений среди семинаристов рассматриваются в связи с конфликтами между преподавателями, режимами доступа к учебной и внеучебной литературе, а также статусом русского и грузинского языков, то есть состоянием самого учебного заведения. Делается вывод, что в первые годы после реформы молодые выпускники духовных академий были воодушевлены возможностью изменить содержание духовного образования, внеся в него достижения современной науки. Эта цель объединяла преподавателей русского и грузинского происхождения, вместе работавших над проектами кафедры грузинского языка и над составлением списков литературы для закупки в ученическую библиотеку. Преподаватели-грузины были готовы стать проводниками «человеческой русификации», так как знание русского языка обеспечивало доступ к современным идеям. Превращение взаимодействия в конфликт, оформившийся как противостояние русской и грузинской «партий» в правлении семинарии, обе стороны объясняли личными амбициями его участников, боровшихся за власть и деньги, а не за продвижение грузинской национальной идеи или отстаивание русских интересов в крае. Давид Кезели в полной мере был продуктом этой ситуации: закончив обучение в духовном училище и перейдя в семинарию, он испытывал неприязнь к своим учителям, видя в них «Фамусовых», которые стремятся воспитать из него «Молчалина», тогда как он конструировал себя как «Базарова», единственного «нигилиста» Грузии. Анахронизм «нигилистической» идентичности Кезели подчеркивает его связь с поколением «отцов», определивших состав доступной ему литературы и вооруживших его инструментом для ее освоения – русским языком.
This article examines the case of seminarian David Kezeli who compiled the anti-Russian proclamation To the New Generation of Georgia, confiscated in December 1873. Although the St Petersburg and Caucasian authorities interpreted the case differently, they were united in their inattention to the situation of the Tiflis Theological Seminary. The internal problems of the theological educational institution, including the problem of the disloyalty of the “native” teachers, were to be solved by the officials of the Synod’s Educational Committee and the Exarch of Georgia. The author aims to show the ambivalence of the anti-Russian views of the Georgian seminarians and analyse the Kezeli case as part of the processes in religious education initiated by the 1867 reform. Special attention is paid to the discussion about the establishment of the Georgian language class, the idea of which either led to a consensus among the teachers or to a confrontation described in the Synod documents as a struggle between the Russian and Georgian “parties”. The origins and limitations of anti-Russian sentiments among seminarians are considered in relation to conflicts among teachers, the rules of access to educational and extracurricular literature, and the status of the Russian and Georgian languages. The author concludes that in the first years after the reform, young graduates of the theological academies were inspired by the opportunity to change the content of theological education by introducing the achievements of modern science into it. This goal united teachers of Russian and Georgian origin. They worked together both on projects for Georgian language classes and on compiling lists of advanced literature to be purchased for the student library. Georgian teachers, such as Jacob Gogebashvili, were prepared to become conduits of “human Russification”, arguing that only the Russian language allowed their students to access modern science. The transformation of interaction into conflict, which took on the form of a confrontation between the Russian and Georgian “parties” in the seminary, was explained on both sides by its participants’ personal ambitions. They were fighting for power and money, not for the promotion of the Georgian national idea or the defence of Russian interests in the region. David Kezeli was wholly a product of this situation. After completing his studies at the theological school and moving to the seminary, he felt hostility towards his teachers, seeing in them “Famusovs” who were trying to educate him as a “Molchalin”, while he was constructing himself as a “Bazarov”, the only “nihilist” in Georgia. The anachronism of Kezeli’s “nihilistic” identity emphasises his attachment to the generation of “fathers” who determined the literature available to him and provided him with a tool to master it, i. e. the Russian language.
Исследование выполнено за счет гранта Российского научного фонда № 23-18-00520.
 
Дата 2024-04-04T09:41:38Z
2024-04-04T09:41:38Z
2024
 
Тип Article
Journal article (info:eu-repo/semantics/article)
Published version (info:eu-repo/semantics/publishedVersion)
 
Идентификатор Сафронова Ю. А. Грузинская национальная идея в Тифлисской семинарии пореформенного времени: оптика русского языка и литературы / Ю. А. Сафронова // Quaestio Rossica. — 2024. — Т. 12, № 1. — С. 225-242.
2311-911X
2313-6871
http://elar.urfu.ru/handle/10995/130158
https://elibrary.ru/item.asp?id=65385267
10.15826/qr.2024.1.875
 
Язык ru
 
Связанные ресурсы Quaestio Rossica. 2024. Т. 12. № 1
 
Формат application/pdf
 
Издатель Уральский федеральный университет